ISPOVEST: Prije par dana dok sam se vozio u gradskom autobusu, do mene je stajala jedna žena srednjih godina, privukla mi je pažnju sa svojom skupom odjećom…

Kada sam završio srednju školu iako sam želio da nastavim školovanje, upišem faks, roditelji su me bukvalno izbacili iz stana i rekli da se brinam sam za sebe i radim od života šta me volje. Upisao sam fakultet i prilično mi dobro ide iako živim u jednom malom i neuslovnom stanu. Kroz život se snalazim na razne načine, često i tako što moram da kradem. Prije par dana dok sam se vozio u gradskom autobusu, do mene je stajala jedna žena srednjih godina, privukla mi je pažnju sa svojom skupom odjećom, skupim nakitom, tašna je sama sigurno par stotina eura. Znao sam da se u njoj krije neko “malo” bogatstvo, novčanik, mobitel i sl… Čekao sam priliku da je pokradem i taman kad sam ruku stavio u njenu tašnu videla me i još neke žene koje su bile pored nas. Počela je da vrišti, pokušao sam da pobjegnem na zadnja vrata, ali ostali putnici su me blokirali sa svih strana, te su me počeli udarati, najstrašnije moguće. Pao sam na pod, a onda su me počeli tući nogama, mislio sam da neću preživjeti, ali nekim čudom zaustavili su se i takvog pretučenog me izbacili na prvoj stanici. Evo od tada sam prikovan za krevet, “umirem” od bolova, gladan i žedan, niti imam šta da jedem, niti imam novca da sebi šta naručim… Najgore mi je jer se bliži prvi i moram platiti stanarinu, a nisam u stanju ni da normalno dišem, a kamoli da idem da “zaradim”…