Strasno sam usamljena . Deca odrastaju i imaju svoj “film” . Muz je odavno odustao od mene, tu je zivimo zajedno svi ali on i ja cetiri god niti ne delimo jedan krevet niti jednu sobu cak. Potrosila sam platu na kolekciju vibratora i kad sam usamljena ukljucim vibrator da zuji jedino me on razume. Moj muz spava u dvorisnoj zgradi kaze tako mu lakse, treba odmor nocu od napornog rada . Ne vara me znam jer je operisao prostatu pre dve godine i znam da je impotentan. On ima 48 a ja 42 god . Roditelji su mi pomrli davno, imam brata i sestru u Svedskoj i niti se vidimo po deset godina . Kad im se javim poruku posaljem odgovora nema i tako deset godina . Pitam za njih preko poznanika, pa kao rekli su ljudima da oni tamo rade i nije kao kod nas da se ima kad pisati poruke. Ali zar moze biti tako 🙁 ? Na selu smo, ne mogu naci ni prijateljicu neku pusto je mesto skoro. Ja ne mogu u petoj deceniji zivota napustit sve a iako ih volim otisla bih sto dalje. Niti mi novci to dopustaju. Radim mnogo, a utehu nadjem u slikanju, citanju. Ni to niko ne shvata . Smeju mi se i kazu oo pa gde si umetnice .. a to je sav moj svet. Slikam za svoju dusu to je moj mali svet u kom uzivam .
ponedjeljak, 31. srpnja 2017.
ISPOVEST: Strasno sam usamljena . Deca odrastaju i imaju svoj “film” . Muz je odavno odustao od mene, tu je zivimo zajedno svi ali on…
By
Strasno sam usamljena . Deca odrastaju i imaju svoj “film” . Muz je odavno odustao od mene, tu je zivimo zajedno svi ali on i ja cetiri god niti ne delimo jedan krevet niti jednu sobu cak. Potrosila sam platu na kolekciju vibratora i kad sam usamljena ukljucim vibrator da zuji jedino me on razume. Moj muz spava u dvorisnoj zgradi kaze tako mu lakse, treba odmor nocu od napornog rada . Ne vara me znam jer je operisao prostatu pre dve godine i znam da je impotentan. On ima 48 a ja 42 god . Roditelji su mi pomrli davno, imam brata i sestru u Svedskoj i niti se vidimo po deset godina . Kad im se javim poruku posaljem odgovora nema i tako deset godina . Pitam za njih preko poznanika, pa kao rekli su ljudima da oni tamo rade i nije kao kod nas da se ima kad pisati poruke. Ali zar moze biti tako 🙁 ? Na selu smo, ne mogu naci ni prijateljicu neku pusto je mesto skoro. Ja ne mogu u petoj deceniji zivota napustit sve a iako ih volim otisla bih sto dalje. Niti mi novci to dopustaju. Radim mnogo, a utehu nadjem u slikanju, citanju. Ni to niko ne shvata . Smeju mi se i kazu oo pa gde si umetnice .. a to je sav moj svet. Slikam za svoju dusu to je moj mali svet u kom uzivam .
0 komentari